Prvi dan kod kuce sa bebom

Prvi dan kod kuce sa bebom bi trebao da bude najljepsi dogadjaj u zivotu, ali nije bas tako uvijek. 

Sve zavisi kako nam je protekao porodjaj, kakvo iskustvo nosimo iz bolnice, koliko su nam "hormoni" uzburkani, koliko smo osjetljive, kako se snalazimo, kako reagujemo na okolinu itd... Evo ja sam pronasla na internetu neke zanimljive komentare prvog dana kod kuce pa zelim da podijelim sa vama kako biste mogli da vidite kako to zapravo moze a i ne mora da izgleda :)

<<Nas je docekalo 10ak ljudi:mame,tate,sestre,braca...Guzva nam nije smetala,bilo je bas lepo. Kad smo stigli kuci beba je ruckala,spavala,kupali smo ga,hranili i spavanjac...Od uzbudjenja cele noci nismo spavali,gledali smo bebu bez treptanja. >>

<<Kada sam dosla iz porodilista, kod kuce su nas sacekali moji i njegovi, doterali su malo stan i spremili rucak. Klopali smo dok je smizla spavala u krevecu, a mi smo se smenjivali dok smo je posmatrali. Vec sam zaboravila kolike su mi grudi bile i koliko sam panicila sta cu sa njima jer patronazna dolazi tek sutradan. Prvu noc je kod nas prespavala moja mama, drugu noc od mm i to je to. Nismo hteli vise, mada su dolazile u toku narednih dana i pomagale mi tako sto su peglale ves i donosile rucak. To mi je bila naaajveca pomoc koja je trajala mesec dana, posle te iskuliraju>>

<<Ja kad procitam neke vase postove stvarno pomislim da sa mnom nesto nije u redu :/ Meni su prvi dani protekli u paklu.Rana boli,ja nervozna,nista oko bebe ne znam,svi se sjatili na telefon da zivkaju i najavljuju se,on bljucka,pa kad popije mleko nosaj ga sat vremena uspravno,a onda vec ogladni pa aj opet muckaj mleko,konstantno mi se plakalo,bilo mi je jednostavno tesko.>>

<<Nas su docekali najblizi, i brzo otisli kuci. Ostali smo nas troje, i tako je bilo prvih 10ak dana. Patronazne su bile katastrofa, stalno su se menjale i svaka je pricala svoju pricu, bas su mi unosile konfuziju. Sad mi je zao sto nisam angazovala i privatnu. Sve u svemu, ti prvi dani su i teski i lepi. Mada, svega se secam kao kroz maglu. Postporodjajna depresija nije mit, vrlo je realna, samo je pitanje kako ce se kod koga ispoljiti.>>

<< Meni su prvi dani bili grozni: rana boli, ne mozes da sedis kao covek, grudi su mi bile kao dve lubenice, ragade, sjatila se rodbina da vidi bebu, defiluju kroz kucu, nocno ustajanje, presvlacenje, uspavljivanje... ogranicite posete rodbine, moj savet !"

<<Nas je iz bolnice kuci docekalo brdo rodbine, sto odmah sto tokom dana. Vladala je neka atmosfera svecana mogu reci, kad npr kada se slavi krsna slava. Patronazna sestra, koju smo pozvali privatno, je dosla popodne, da okupa bebu, sredi je i da mi neke savete i instrukcije i oko bebe i grudi i dojenja. Mene je rana uzasno bolela, grudi takodje a jos je trebalo masirati ih, bila sam vrlo nervozna.... a opet trudila se da dam sve od sebe da budem potpuno na usluzi bebi, da uspostavim dojenje, i da niko ne primeti da sam nervozna. Kasnije su dani manje vise bili isti, u neku ruku laksi a u neku drugu tezi. Kao i ostale devojke, savetujem vam da prihvatite bilo koju vrstu pomoci, i ne libite se da kazete slobodno sta vam treba, jer je pomoc u tim prvim danima vrlo potrebna, narocito ako vam je prvo dete i neiskusni ste i spuca vas i umor i nervoza i depresija...>>

<<Sto se nas tice, meni je bilo divno, oko beb nisam imala nikakve muke. Tako mi je lepo leglo sve, od sikenja do kupanja i povijanja. Uzivala sam :) . Mozda zato sto sam imala bakinu pomoc pa sam mogla samo Ivoni da se posvetim, a ona je prvih nedelja sve ostalo radila. 
I muz i ja smo uzivali, a sad kad smo nasoj kucici jos vise uzivamo. >>

<<Kod mene je bio extra red! čak i dok sam se sa mužem dopisivala iz porodilišta, dobijala sam od njega sms tipa "Evo me na tavanu prostirem veš", ili "Šetam u krug po stanu, tako je prazno bez tebe, ali sada ćete vi brzo doći, pa bih da posklonim šta mogu". user posted image Bilo je usisano i baš lepo sređeno! (Ali on slavlje nije pravio kod kuće nego u kafani...) >>

<<Po mene su došli moji roditelji i moj muž. Doveli smo bebicu u stan. Moj muž je očistio ceo stan, oprao, ispeglao i složio SVE pelene i garderobicu za bebu, montirao krevetac, kupio mi digitalnu kameru na poklon i sa mašnicom ostavio na stolu pored kreveca a korpice sa cvećem su bile svuda po stanu. Na vratima je stajala zalepljena slika (odštampana u boji na A3 papiru), Luka i ja, naša prva slika koju je moj muž uslikao u bolnici i pisalo je DOBRODOŠLI KUĆI. Onda sam se ja okupala, oprala kosu (user posted image ) i ručali smo pošto je moja mama donela kompletan ručak. Bila sam umorna ali jako srećna. Luka je tog prvog popodneva bio miran, spustili smo ga u krevetac, spavkao je. >>

<<Doputovali smo smireno beba je spavala svo vreme kad smo stigli ponudila sam joj da jede nije htela samo je spavala do pola noci kad se probudila i trazila da jede. Vece kad sam dosla bilo je ok super ali noc.... Osecaj jeziv, malo bice u kreveticu do mog kreveta nisam je dobro obukla niti sam je pokrila sa toplijim pokrivacem a noc je bila hladnija. Desio mi se maler prozor koji je problematican za zatvaranje sam se otvara lupio je o bebin krevetic. Ona je mirno spavala ali ja sam se stresla od straha. Sledeci dan dosla patronazna pomogla mi u svemu stvarno je super radila posao za svo vreme i onda polako navikavanje.... Ne bih se nikada vratila na pocetak, ali kako vreme prolazi sve je super i mnogo je lakse!>>

<< Kad sam stigla iz bolnice,negde popodne,sve je bilo sredjeno,kolevka,krevetac...user posted image Ali,neki su bili zeljni da nas vide pa su odmah dosli,nije mi smetalo jer sam jedva cekala da vidim nekog poznatog. U kuci mi je sve bilo cudno,tolike boje,televizor,komp. Ljudi,kao da sam pala sa Marsa pa mi je sve novo... Eto,koliko sam poludela od plavih zidova i belih mantila... A i jedva sam cekala da pojedem nesto normalno posto je hrana u bolnici...user posted image Znate kakva je... >>

<<Mene je sve cekalo spremno,jer sam ja spremila pre odlaska u porodiliste. 
Mm je dosao po nas,a kuci nas je cekalo 30 ljudi,koje je moja svekrva pozvala iako sam rekla NE,svi oni glupi obicaji,svi hoce gledaju bebu,Svi imaju milijardu saveta,a meni treba vazduha(citaj samoce) 
Sve bih dala da smo tad mogli da budemo samo nas troje da legnemo u krevet i zagrlimo se user posted image user posted image user posted image 
A prvo vece je proslo u pranju sudova i rasklanjanju loma koji je osta iza gostiju (tad moje svekrve nije bilo,samo mm i ja moja drugarica user posted image user posted image user posted image >>